Šta je potrebno štencima u prvim danima?

Novorođeni štenci ne mogu efikasno da regulišu telesnu temperaturu i veoma su osetljivi na pothlađivanje. Tokom prve nedelje, neposredno okruženje štenaca uglavnom treba održavati na približno 29–32°C. Kako štenci sazrevaju, temperatura se postepeno može smanjivati.

Majčino telo i blizina ostalih štenaca takođe pomažu u održavanju toplote. Dodatni izvori toplote moraju se koristiti pažljivo, jer pregrevanje i opekotine mogu nastati, naročito kod grejnih podloga.

Toplo, mirno štene koje normalno sisa i nakon hranjenja spokojno spava uglavnom pokazuje da mu uslovi odgovaraju. Hladno, slabo ili neuobičajeno nemirno štene zahteva brzu procenu.

Prvo mleko majke, odnosno kolostrum, posebno je važno tokom prvih sati života.

Kolostrum sadrži antitela i druge važne komponente koje pomažu razvoju imunološke zaštite novorođenog šteneta. Štenci bi trebalo da počnu da sisaju što je moguće ranije nakon rođenja, pod uslovom da su topli i stabilni.

Sposobnost creva da apsorbuju majčina antitela brzo opada tokom prvog dana života, zbog čega je pravovremeni unos kolostruma posebno značajan.

Ako štene ne može da sisa ili postoje problemi sa hranjenjem, potrebno je konsultovati veterinara. Dodatna ishrana ponekad može biti potrebna, ali hranjenje slabog ili pothlađenog šteneta ne treba improvizovati.

Čak i kada majka deluje kao da savršeno brine o leglu, svako štene treba pratiti pojedinačno.

Novorođeno štene treba precizno izmeriti nakon rođenja, a zatim redovno pratiti njegovu težinu. Tokom prve nedelje korisno je meriti težinu najmanje jednom dnevno, a po potrebi i dva puta dnevno.

Mali gubitak težine tokom prvih 24 sata može se dogoditi, ali nakon toga štenci bi trebalo da pokazuju stabilan prirast. Zdravi štenci često dobijaju približno 5–10% telesne težine dnevno.

Ako štene ne dobija na težini, nastavlja da gubi težinu, deluje slabo, teško sisa ili uporno plače, to ne treba ignorisati. Takvi znaci mogu ukazivati na nedovoljan unos mleka, pothlađivanje, infekciju ili drugi neonatalni problem.

Novorođeni štenci većinu vremena provode spavajući ili sisajući.

Tokom prve dve nedelje zdrav štenac je uglavnom miran i najveći deo vremena provodi uz majku, hraneći se ili spavajući. U ovom periodu nisu mu potrebne igračke, aktivna igra niti stimulacija kao kod starijih štenaca.

San i odmor su važan deo ranog razvoja. Štence treba ostaviti uz majku i ostale štence u mirnom, toplom i čistom okruženju.

Uporno cviljenje, nemir ili nemogućnost da se štene smiri mogu biti znak da nešto nije u redu — naročito ako je istovremeno hladno, slabo ili ne dobija na težini.

Tokom prvih nekoliko nedelja majka obezbeđuje najveći deo onoga što je štencima potrebno. Ona ih greje, hrani, čisti i obično stimuliše mokrenje i defekaciju. Njeno prisustvo pruža sigurnost i pomaže štencima da ostanu mirni. Kod zdravog legla odgajivač treba da podrži majku, a ne da nepotrebno ometa njenu brigu o štencima.

Ipak, i majku je potrebno svakodnevno pratiti. Njen apetit, proizvodnja mleka, mlečne žlezde, ponašanje i postporođajni iscedak treba da se posmatraju, jer problemi kod majke mogu brzo uticati i na celo leglo.

Mirno i poznato okruženje posebno je važno za majku koja se prvi put oštenila, jer stres može uticati na njeno ponašanje i dojenje.

Prvi dani i nedelje života nisu period za trening ili aktivnu igru. Oni su posvećeni rastu i stvaranju osnove za zdrav razvoj.

Novorođenim štencima su potrebni toplota, često sisanje, odgovarajuća ishrana, san i čisto okruženje. Njihova telesna težina i opšte stanje trebalo bi postepeno da napreduju.

Kako se nervni sistem i čula razvijaju, njihove potrebe će se postepeno menjati. Oči se obično počinju otvarati tokom druge nedelje, a štenci postaju sve pokretniji i aktivniji kako se približavaju trećoj nedelji života.

Najvažnije tokom ovog ranog perioda je jednostavno: pažljivo posmatrati, održavati stabilne uslove i brzo reagovati ako nešto ne izgleda uobičajeno.

Novorođeni štenci mogu veoma brzo da se pogoršaju, zbog čega je rana veterinarska procena važna kada nešto nije u redu.

Veterinara treba kontaktirati bez odlaganja ako štene: • odbija da sisa ili ima slab refleks sisanja; • deluje hladno, slabo, neuobičajeno mirno ili ga je teško probuditi; • uporno plače ili je nemirno iako je toplo i nahranjeno; • ne dobija na težini ili nastavlja da gubi težinu nakon prvih 24 sata; • ima otežano disanje; • razvije proliv, povraćanje ili druge zabrinjavajuće simptome; • ne uspeva da se izbori za sisanje ili ostaje odvojeno od majke.

Slabo novorođeno štene ne treba jednostavno posmatrati tokom dužeg perioda. Problemi u neonatalnom periodu mogu brzo napredovati i rana intervencija može biti veoma značajna.